Pi�e: Petar Kli�kini? - Klika

Evo i mene jopet. Kako su ono bili praznici, pa se fala Bogu jilo i pilo priko svake mire, nisan ima vrimena ni�ta zabilu�it u svoje kronike. A onda san promi�lja u glavi pa se dogovorijo sam sa sebon - ovo su vla�ke kronike o �ivotu u Zagrebu, �ta ti ima� pri?at �ta se de�ava po Sinju, isto ko da ljudi ne znaju. Onda san do�a nazad u metropolu pa san ?eka ne?e li se �togod interesantno dogodit pa da mogu napisat. Ma kakvi. Ni ?ut. Zabio se u ku?u, ?ita knjige i pisa seminare. Iza?en ru?at u menzu u podne, popijen kavu, pro?itan novine i odma nazad ku?i pa sve isponova...

Ja van, virujen da znate, ne mogu bez sporta vikendon. More bit da san se previ�e navika urlat doli za svoga Junaka, pa sad odan i skitan tu na Tre�njevci po kvartu, nai?en na kakvu seosku nogometnu ligu, zabijen se iza �ice i gledan.

Tako je bilo i ovi vikend, pa neka san u silnon poslu i ne znan di ?u prije, isto mi nije bilo drago propustit svoju tre?u �upanijsku ligu. ?in san u�a, doma?in je poveo jedan nula, na radost navija?a i lokalni pijanaca koje je samo utakmica uspila potrat da se dignu isprid vrata od kvartovskog du?ana.

U svin ovin ligama navija?i se obi?no zovu imenima iz svoje okolice, pa ?ete ode ?ut za navija?e 'Ratare', 'Sto?are', 'Lu?ake', 'Alkose'. Ni ovi moji nisu ni�ta druk?iji. U skladu sa nadimkon tima za koji navijaju, zovu se 'Poljoprivrednici'.

Po uzoru na navija?e iz ja?ih liga i oni imaju navija?ku pismu koja i?e nekako vako: 'Tu�no je biti navija? Poljoprivrednika, sjediti ku?i i hraniti bika'. Uz vako kreativan tekst mora i? bubnjar. Bubnjar je vo?a svih pijanaca koji je do svoje pete pive, bez obzira �ta njegovi navija?i pivaju, tuka 'Mar� na drinu', a nakon toga bi samo tu i tamo o�inio u bubanj, ?isto da se javi da je tu.

Neki stari �ta je sta uza me vidio je s kolko zanimanja promatran navija?e pa mi ka�e kako su tribali imat i zastavu, ali je blagajnik navija?a sve pare prokocka u kladionici. U?inilo mi se da je on neki fini gospon s kojin ?u mo? pogledat utakmicu i jo� ljudski popri?at, amo re? o kazali�tu �ta me u zadnju po?elo interesirat, pa se primaknen bli�e i krenen s njin ?akulat. Pogodio san. Ka�e da je u?itelj rvackoga tu u �koli, odma kraj igrali�ta, i voli vako vikendon do?, pogledat utakmicu i gu�tat.

I sve se ja mislin kako ipak nisu svi gledatelji isti na vakin stadionin, kad najedanput gostuju?i golman po�alje jedan dugi balun u protivnikovi �esnest metara, pa se svi navija?i sko?ili da vide o?e li njiova obrana o?istit tu neugodnu situaciju. Pimplaju ?as jedni ?as drugi, balun ode malo u zrak, a ovi moj u?itelj iz rvackog se prodere:

'Udri glavom, ne?e� na fakultet!'.

Neki ?viljavi klinjo koji je izresta u ?ovika ve?eg od Sabonisa pa je posta idealan stoper za vu ligu, samo se blido okrene, pogleda mog u?itelja ali ne sku�i kako su upravo primili gol za izjedna?enje.

Sad je valjalo zbit redove i dogovorit se kako nastavit dalje. Kapetan ekipe, 50-godi�nji automehani?ar, zagrli Sabonisa i re?e mu vako:

'Mirko, ti si trizan, daj ti sad ?uvaj desetku. Ja ?u sedmicu, sino? sam bio s njim kod njega u selu u kafani, dobrano smo se upropastili. Pa da ne mu?imo jedan drugog, nama dvojici i nerije�eno odgovara - mi ?emo polako�'

Uto i ja pogledan na sat, sku�in da mi je pro�la ura za pauzu, pa krenen vatat tramvaj za i? ku?i. A kakvu san zgodu tu ima, da van je samo znat. Da ne bi ispa govno provat ?u van ispri?at, ali sigurno ne?u mo? do?arat tu atmosferu ba� onakvom ka �ta je i bila...

U�a ja ka i obi?no na zadnja vrata, ra�irio se priko onih �tanga na zadnjin caklin i zbunjeno gledan naprid. Do mene stoje dvi gospo?e, dobrostoje?e, sre?ene totalno. �minka, re?ine, krzneni kaputi sa onin be�tijan oko vrata (ne znan za�to ali kod ove jedne mi je parilo ka da je pasa obisila oko vrata), doli crne ?izme na tak ili kak' bi ja rekel '?izme na �tikle'.

Ufatile se zanu dr�ku �ta visi i stale skroz uza me tako da smo se i dodirivali ?ak. Kad najednon zazvoni meni mobitel, ma�in se u d�ep i vidin da me zove jedan stari pajda� s kojin se nisan odavno ?uo.

'A di si ti uncute i prevarantu, ?ubre i neprijatelju, pizdonja stari', proderen se ja nako tipi?no koda san u tarabasi.

Kako nisan ima baterije mobitel mi se odma ugasio. Ni�ta, spremin ga u d�ep i sku�in da me ove dvi gospo?e gledaju sa toliko bisa da to nikad nisan vidio u �ivotu.

'Kak si ti prost de?ec dragi!'.
'Ja prost?'
'Da, ti ti.'
'Ma ?ini Van se gospo?o, to ja njemu tako od dragosti', pomalo me stid uvatijo jer su svi buljili u mene.

Ni�ta, okrenen se le?ima prema putnicima i gledan kroz zadnje caklo.

Pro�lo je siguro niki pet ili deset minuta dok se nisan opet okrenijo. Vidim, nji dvi �aplju i samo se lagano smijulje. Glumin da me zanio tramvaj i pribli�in svoje uvo bli�e njijovin ustin. Slu�an i razaznajen o ?emu pri?aju...

'...kak prasicu me izmoril no?as, tri sata nije si�al sa mene...'.

U ime Oca i Sina i Duva Svetog, ma �ta ja to ?ujen!!??

Mu?in se da ni�ta ne ka�en, para mi izlazi na u�i, pina na usta, ska?en od bisa. Tramvaj staje, moja je stanica za iza?. Ne mogu vi�e. Pukni?u. Mislio san da san ja neodgojen, da su to neke fine gospo?e koje mi ne daju be�timat, a one tako jedna drugoj!

Ma �ta, ja san za njih gospodin, i to oni s be?kin manirin pona�anja i dr�anja! Ma za njih san Papa �ta se ti?e be�timanja i ru�ni ri?i! One tako, prid cilin tramvajen, svoje najintimnije tajne jedna drugoj odaju, pri?aju ka da su same na svitu. Sram ji bilo!

P.S. Nikidan san sinja jednu lipu malu u kafi?u. Sidi za �ankon. Sve san se mislio o?u li doletit do nje, zasko?it je i priupitat �togod, ali mi je uletila baja u glavu i prinila mi ri?i na�ih starih ljudi 'sinko, mani se one �ta za �ankon pije'. Vodio bi ja tebe odma ku?i, lipojko moja, ali princip je princip.

�