Tekst i fotografija: Pjerinko Dinarina - �imi?

Napokon ki�a! Gospe moja fala ti na voj ki�i, ma cili grad je nekako ?udno vonja, ne na gnjle dinje i ostatke janjetine nego, ajde bit ?u fin pa ne?u re?.

Ova ki�a me vra?a u rano ditinjstvo, kad smo stali u ku?i pokojnog �jor Stipe Delonge kraj ?ardina. �jor Stipe ima po?asno misto u mojin si?anjin, volio sam ga ki pravog dida. Nikada se nije dogodilo kad smo liti dolazili iz bilog svita da se najprije nisan javio �jor Stipi.

Dakle nakon Velike Gospe za vrime litnji pljuskova matere su nas pu�tale vanka na ki�u bose i samo u �orcevin, a to se ne zaboravlja. Potoci tople ki�nice tekli su niz Livanjsku, a mi smo gackali smo po stvorenin lokvican. �elili smo da ki�a nikad ne pristane, a tajnu koli?ine oborina otkrivali su mijuri?i koje su stvarale kapi, �to ve?i i du�i mijuri? i to zna?i vi�e ki�e.

E pa �ta sve to ima veze sa Cetinskin la?an? Ima, ima...

Ne mogu sad iza? vanka na ki�u jer ?e ljudi re? da sam o�a na kvasinu. Zato sidin za ra?unalon i ?itan �ta je Ivana napisala za Triljsku fe�tu, i �ta ?u drugo � i ja pi�en. A vi me malo nafalite, al nako diskretno, pa ?e Jo�ko pu�tat jo� koji ?lanak...

Jedva san moju dragu ju?er nagovorio da odemo do Trilja i to posve kasno - skoro u �est uri. Ta?no vrime navodin radi moje doktorice Anite, ona mi je zabranila rane izlaske jer me malo ljulja tlak, al' virujte mi na ri? - nije od kila.

Bacim oko ispo mosta, a doli profesor Duvnjak, jadni ?ovik dvi ure bos u vodi. I u�i su mu pomodrile od ladne Cetine. I sad ?e neko re? da je lak voditeljski posa.

Momci, stasiti Triljani, poku�avaju dofatit pr�ut i tuku oka?ene o konop na po visine mosta. Jadni momci, namazali im konop ma�?u. Klize, padaju i tako u nedogled, pa je pr�ut osta netaknut. Kasnije sam dozna da je ovo s ma�?u bila ?ista diverzija. Ili je neko krivo shvatio poruku, jer ma�?u su tribali premazati Sinjsku la?u, a kredom konop. Falili, a radi te falinge sinjski dvojac bez kormilara se na lraju � potopio!

Nije da ih branim ali s obzirom na gusto?u teku?ine u ?osinon potoku nisu imali ni po�tene uvjete za trening. No ne lezi ?avle, mo�da je tu prste umi�a neko iz ekipe dragog mi prijatelja -  triljskog gradona?elnika Ivana �ipi? (pozdrav gradona?elni?e), iz osvete za Alku.

Sili tako �ena i ja malo kraj ciljne linije, pridru�io nan se Toni (Pa�tar) ne znam smin li ga nazvat kolegon, ali prijateljen sigurno da. Znamo se mi jo� iz vrimena Radio kluba Sinj. Istina ko?ija�ki re?eno on vu?e malo u livo, ja u desno pa zamislite koji bi to tandem bio da smo u istoj brazdi (novinan).

Odjedanput ne�to pluta po Cetini! Karakond�ula?!?! Zgrabim aparat. Smi�i mi se Pulitzerova nagrada. Pribli�im objekt, izo�trin sliku, kad ono panj, a oko njega prazna plasti?na ambala�a. To priroda ?isti sama sebe od ljudskog nemara.

Evo ih, najavljuje profesor. Niz Cetinu sti�u �arene la?e pune 'Veleposlanika' u �ivopisnim no�njan i odoran. Redom Delmati (divlji po obi?aju utekli ostalima za 200 metara i pokvarili mi sliku), Rimljani, Turci, Francuzi i Mle?i?i (�ta bi reka na� svit.

Pripoznajen jednog Fracuza. To je monsieur �eljko La Viculin. Izminimo par ri?i, litretajen ga, a onda desno od nas vidin zanosnu trbu�na plesa?icu. Sama. Triljani na reagiraju na njenu pojavu. Sve niki Eunusi.

Odo�e oni (slike ?u im poslat) i glavna utrka je ve? krenila.

Pobijedili Ko�u?ani, drago mi. Nemam pojma kako se zovu, al sigurno je pola posade moj rod je cili Triljsko- Ko�u?ki kraj mi je rod.

Klape�i, Ka�imiri, Baki?i, Prceli?i, Baji?i, Sari?i, �u�njari?i, Pezelji, Grubi�i?i, Jozi?i, ajme meni ako sam koga prisko?io ispri?avan se, popravit ?u drugi put.

Pobjednici u slavljeni?kom zagrljaju. O?u ih slikat, a jedan iz pratnje (okice mu ve? na FULL) ne da. Tra�i da platin (;en ti novinarsku iskaznicu Jo�ko), drugi (sigurno moji rodijaci) o?e ga bacit u Cetinu, pobjednici sve smirivaju i cik-cik gotov.

Bacim oko na Cetinu dvojica pje�ke, je pje�ke, vuku za sobom la?u punu vode.

- Ko ste?

- Sinjani!

Ka�u da la?a propu�ta. Zna san! I sad neka mi neko doka�e da je sve bilo regularno. Ona mast na konopu; si?ate li se?

Ni�ta, i?emo dalje. Profesor malo do�a sebi od leda i dili nagrade.

Iza pozornice veleposlanici okupirali �vecki stol. �ve?ana nigdi. Samo Francuzi. La Viculin me uljudno poziva, ali moja neda da se ma�in.

- Ne i gotovo!

Znam sigurno je u dosluhu s doktoricom �imac.

Opa, umalo san zaboravio. Pozdrav pobjednicin i Torcidi Ko�ute.

Ma gdje bili!