Autor: Petar Kli�kini?

Naredio Bandi? sa na�in �jor Ivon ?ovi?en da studenti imaju godi�nje pokaze za vozat se u tramvaju gori-doli, di god o� i u svaka doba, za samo trijest kuna. Mora� samo uzet niki papiri? sa fakulteta ka potvrdu da studira� tute, uslikat se i odnit gori u njiove ?umeze na Remizi kako bi dobio iskaznicu. Nas par lin?ina se svaki put uputi to napravit, ali uvik kroz prozor sinjamo koju smi�nicu ili koji dobar du?an za spizu pa nas put odvede digdi drugo. Nikidan san u novinan ?ita da ?ovik gubi strpljenje nakon �ta deset minuta ?eka u redu, a kako uvik i svagdi di se ne�to dili mora bit velka gu�va, onda i to koristin za dobar izgovor.

I �lepa se ja tako cile pro�le godine. Moran priznat da bi me digod i probudili pa upitali za kartu, ali bi izvadio onu iskaznicu na koju mi studenti moremo jeftinije jist (to van se ode moderno zove �iksica�) i to bi njima bilo sasvin dovoljno da sku�e da opet odan na neke �kole i da pripadan u kategoriju 'd�abe' po Milnon i Ivinon nare?enju. Digod bi me krivo i pogledali, izasovali bi me da moran to nosat, ali bi se svaki put nekako izvuka. Drug �u�ki je pokleka nakon ?etri godine �lepanja pa san se i njemu ruga ka da san narodni heroj, ali do?eka san i ja svojoj momenat isku�enja.

Jutro. Osan uri. Ina?e u ta doba nema �ive du�e ali van je ode sve krcato svita � �aka pu?ko�kolaca, studenata i dice za u zabavi�te i puna vri?a penzionera. Sve ja razumin da se stariji svit ranije di�e iz postelje, ali kud ?e�, brte, ba� u osan kad je meni potriba i?? Nervo�ast kakvi jesan, moran se dignit jo� bar pet, �est puta sa stolice kako bi pu�ta njizi, pa ji moran ?ekat dok pomalo ulaze i izlaze, pa moran slu�at sadr�aje svi �ivi i ne�ivi serija na televiziji, i onda mi za?ine s politikon 'koga briga za nas penzionere, znaju li oni da i mi moramo nekaj za jesti, ne?'

Ni�ta ni ovi put nije bilo druga?ije. Dok san se gonja s nekon babon je li Rodrigo privario Susanu i o?e li Alejandra strpat u ?uzu, neko me tukne po ramenin.

'De?ko, va� pokaz molim'.

Neman ja konta. Vrajerski namigajen babi, ka da joj govorin da je sve pod kontrolon. Da se dili medalja za izlike u ovakvin situacijama ja bi srebrnome uteka za miljardu punata.

'A kud ba� vi, barba... Zaboravio san je, ostala mi jutros na kantunalu. A di i ne?e kad san bidan u?io cilu no?, oka van nisan sklopio. A �ta ?u ja vami to pri?at, moj dobri ?ovi?e. Po?e, ?ini mi se da iman Iksicu u d�epu. Na, barba, uzmite ovo.'

'De?ko, ovo nije karta. Molim te iza?i sa mnom na idu?oj postaji, a ak� ne bude� imal pokaz napisat ?u ti kaznu i jo� bum ti odvalil �ljam?inu.'

Ajme meni jadan ti san. Stra me i pogledat ga. Nisan mu ni do pupka. Ako postoji najstro�i sudac za dilit meduljice, onda je ovi mater od svih njih. Dr?en ki prut.

'Halo, centrala? Daj mi molim vas provjerite ime Petar Kli�kini?, Fakultet Politi?kih znanosti.9

Pro�lo niki deset sekundi.

'Kaj velite, nema ga na popisu? Daj provjerite jo� jednom. Kaj ste rekli? Nikako nije ni bio. Da, tak sam si mislil.'

U na�en narodu stoji izraz 'posra se u ga?e' za nekoga koji se posve pripa. Ja san bio suvi mudanata i toliko pripadnut da san zapravo tio ispu�tat �togod jer bi mi sigurno bilo lak�e. U neki momenat palo mi je na pamet da ga uslikan i prodajen okolo materama i ?a?ama kad o?e pristra�it malu dicu ako in nisu dobra. Sri?a san to samo pomislio, a ne i upita.

Gleda u mene. Misli se �ta ?e.

'Zaboravil si pokaz, ha?'

'Ma maloprin ga i�a napravit, nemere to odma bit gotovo.'

'Trebal si dobit papiri? na kojem pi�e da si podnio zahtjev, nemoj mene ?init glupim.'

'E moj ?ovik, ne� virovat, ali taman in nestalo papira kad san ja du�a pa mene pu�talo nako, ka�e poznat ?e me �ena, na� smo svit, ne?emo sumnjat jedni u druge.'

Nije mi povirova. Samo je po?e recitirat kazne. Re?e mi da moran platit 200 kuna kazne isti tren i kartu koja ko�ta 8 kuna. Za osan dana ?e mi do? jo� nika kazna od suda i to mi ko�ta oko 250 'majmuna'. Tukac se tek tad sitio da mi mora na ne?ije ime napisat kaznu. Pita me osobnu.

'Ne nosin je.'

I ni�ta ga nisan laga. Prije prije neki misec dana - petak je bio - ban?io san sa novinarin. Ujitra san mislio da ?u umrit. Sutradan su me zvali �umari pa san i s njima i�a ban?it. Idu?e jutro mi se ?inilo da bi bolje bilo da san pro�lo jutro umra. Uglavnon, da ne duljin, osobna mi je ispala iz d�epa pa otkad san napravio novu nju ne nosan nigdi sa sebon.

Zlo?esti barba pun sri?e je reka kako mi je i to dodatni 500 kuna i da je to ka�njivo djelo. Dok san o?ekiva da mi ove ture zapi�e i kaznu za disanje ve? san zamislio mater �ta ?e se lipo obradovat pismu iz Zagreba...Na onu svoju ?avliju spravu zva je policajca da me ubilu�i kako neman osobne. Da ima bar zrnce humanosti, i�a mi je pokazat neformalnin razgovoron.

'Kaj si Dalmo�?'

'?isti vlaj.'

'Iz Zadra?'

'Ma kakvi. Iz Sinja.'

Zlo?esti barba je tad iskola?io o?i. Ispala mu cigara iz usta.

'Ajde, iz Sinja?'

'Tako san reka.'

'A rodija?e moj, meni �ena iz Glavica.'

'More, a moremo i? i popit �togod. Samo ako ja ?astin, jer ne�to mi se ?ini da san ba� zaradio malo manje od iljade kuna.'

'Kaj si dobil na kladionici?'

Nije sku�io, ali nepla?ena kazna mi i dandanas stoji na kantunalu ka podsjetnik da moran o�enit Glavi?anku. Ako tako znaju ?uvat ludu glavu svoga ?ovika, meni dalje vi�e ni�ta ne triba.

�