Pi�e: Petar Kli�kini?

Od mog zadnjeg teksta di san spominja karta�e nisan moga �ivit ode u purgeriji. Svi me napali i izasovali kako prikrivan ?injenice i ne govorin onako kako bi triba. A znate �ta in je diglo tlak? Ka�u kako nisan spomenio kolko ja arlau?en kad igran na karata. Po njiovin ri?ima ispadaju ki sveci dok se igra bri�kula i tre�eta. Al san to triba spomenit? Ko da se ne znaju pravila karata � smi se vikat i zjat kolko god o?emo, i taj momenat niko nan to ne more zabranit. I �ta san ja, molin vas, kriv �ta oni kad falu samo pognu glavu i stanu se izvinjavat.

Otkad san do�e ode uvik iman istog druga za igru. I tako mi organizirali �togod turnira, situacija napeta. Igra se odlu?uju?a partija tre�eta. Fali nan tri punta za iza?. Ja svomu bi�in kupe i �pade i zoven ga u dinare. On meni baci ba�tone, a ja iman suva a�a. Itnio san karte u zrak i diga se sa stola. Nema �ta nisan izbe�tima.

�A �ta se dere� na mene, kako ja mu?in�

�Di ne?u kad si tukac�

�Ma vidi bogati, a za�to ja na tebe ne bi po?e vikat?�

�Nemore� nikako�

�Otkad to?�

�Oduvik. Ja vodin karte i na mene se nesmi vikat. Di si ti vidio da igra? vi?e na trenera?�

�E gospemi ?u onda ja vodit!�

Normalno da mu nisan da. Komandir Stipe bi me isti tren potra iz vatrogasaca da ?uje za ovu zamjenu uloga.

Ja van ina?e ne volin snig. Nikidan ga napadalo ka da mi se nebo ruga. Nisan ni pogleda kakvo je vanka pa san odma iz ku?e izletio uplatit kladionicu. Obuka san se ki za litnja doba. ?in san otvorio ulazna vrata do�ivio san najve?i �ok u �ivotu. Bogati, ko je pokrio cili Zagreb bilin lancunima. Protrljan o?i, kad ono me?ava. Zagazio ja u snjig pa vratio nogu odma nazad. Kontan sam u sebi, moj Petre, nije ti ovo pr�ina i kamen pa da oda� po svomu kako si se nau?io. A kako san smatra da je japanska druga liga vridnija svake �rtve i truda, tako san hrabro zakora?io jo� jedanput i ko njema?ki vojnik zamar�ira do kladionice. U po puta ?ujen neko sviranje, viku, dreku. Eto te ?avle, mislin se, �ta je sad, kad ono sku�in da su neki svatovi pa stanen i ja, malo manen i nasmijen se, red je. Ka za ?avla, ne mogu ja dugo stat nasmijan � neki lola kupio Mercedes, malo opali po gasu i sve ono prokleto bilo-sme?e govno direkt na mene.

Ljut ka pas okrenen se nazad i oden do sobe (ne?u kazat ku?i jer zna se di je ku?a). Palin internet, otvaran Feratu i pro?itan da je u Sinju nevrime posve. Odma mi je dan popravilo, ska?en po ku?i, vi?en, smijen se, gu�tan Boga svoga. Ve? znan koji je kolaps doli. Evo da pola ljudi nije do�lo na posa, dica bi�u iz �kole, grudaju se, ga?aju starije, ovi mom?etine slabije od sebe najidu snjiga ko da je najve?i specijalitet, u kafi?ima muka, nemere se vanka iza?, trube auti, �oferi nervozni, izlaze vanka i be�timaju. Ma cili grad je cirkus kad padne snjig! A di je nave?er kad ih uvati fibra pa ka�lju ko svi ?avli? Da su ovi redatelji pametni samo bi stavili kameru na vri pijace i snimili bi najja?i blokbaster u povijesti.

A opet, s druge strane, sve me si?a na rodni kraj. Ode van odma iza?u sve zimske slu�be i o?iste ulice za ?as. Dica ne gu�taju. Gospoda i gospo?e suvi dolaze redovno na posa. Odma se u mislima vratin u dane moga ditinjstva kad san ko svako sinjske dite izli?a vanka ?in bi po?ele prve pahulje. Jedan je moj Sinj.

Idu?i petak, ako Bog da, eto i mene doli. I?en s Imo?anima jer san sa Promet Makarskon u ?vrstoj zavadi jo� od pro�le godine. Dva miseca nisan bio doli i ukazala mi se prilika da oden na par dana. Ne mogu opisat koliko san uzbu?en, cili san se naje�urio kad san izlazio iz zgrade. Nacrtan se ja tamo u podne, zna?i to?no po ure prije polaska autobusa. Prolazi vrime. Evo ve? je podne i kvarat a autobusa nema. Bogami, podne i po, a nigdi nikoga. Zbunjen se uputin gori u oni ?umez di oni prodavaju karte. ?ekan uredno red. Evo me prid blagajnon, sad je mene.

�Dobri dan, kad i?e autobus za Sinj?�

�Ne vozi danas, mladi gospon� � kulturno mi odgovori neka gospo?a.

�Ma kako ne i?e?�

�Otkazan, ne?e vozit�.

�A sad ih ?ava odnijo i Imo?ane i Promet Makarsku, �ta se mene ti?e dabogda in ne upalio vi�e� � sta san se derat ka najve?i tukac i izvika san sve �ivo i ne�ivo �ta san moga protiv te firme. Pun bisa sidan na klupu, stavljan torbu ispod nogu i ?eznutljivo gledan za silnin sviton �ta se taman krca u autobuse i ide svojoj ku?i. Otaren suzu s oka i pomislin kako bi Miro Bulj sigurno bio ponosan na mene da me ?uo maloprin.

�