Pi�e: Petar Kli�kini?

Ima bit da se nizere nisan prominio. Po pona�anju nikad ni ne?u, ali po govoru san osta isti ki kad su me poslali u svit. Ima na�ih ljudi �ta nesvjesno prominu naglasak, ali ne uvik, i ?esto to bude samo dikoja ri?. A ja ni�ta, ma njanci jedne jedine...

Onda san skonta �ta je. Kako ?u prominit kad san stalno sa na�in sviton, a najvi�e vrimena provodin u prostorijan Kluba Sinjana ode u Pra�koj.

Obi?no iza predavanja na fakultetu sidnen u oni tramvaj i vozin se drito do trga. Ne pitajte me do kojega trga jer za nas Vlaje postoji samo jedan jedini trg u Zagrebu. ?in ga ugledan uvik mi kroz glavu proleti pri?a koju san ?uo jo� pro�le godine, a kojoj se iznova smijen svaki put.

Reko�e mi da su Maligani ima deset godina do�li u Zagreb gledat Alkara, ali su dosta uranili pa su skitali okolo i lokali po gostionan. Naliveni ?utura stigli su i ode na trg, a kako in je valjalo pri? cestu za kupit duvana nisu imali di nego priko onog puti?a di voze tramvaji. Legenda ka�e da su priskakali �ine da ih ne ubije struja. Platio bi samo da mi je bilo vidit lica slu?ajnih prolaznika.

Nasmijen se i ovi put, oden nekih 100 metara prema Zrinjevcu, skrenen desno i uzaskale. ?in u?en na vrata do?ekaju me poznati glasovi:

- Gospe ti sinjske s kin ja igran nakarata!

- A �ta ?u ja sad, ubij me, zaboravio san u �ta si aku�a.

- A ujmeoca...ljudi moji �ta je ovo?

- Ne vi?i, da ti nije mene ne bi punta ufatili!

- Odnijo ?ava i tebe i tvoje punte!

 Dobro je. Karta�i su dobre volje. Manen veselon dru�tvu. Ve?inon su to stari ljudi iz na�eg kraja koji su tu ve? skoro ?etrdese godina, pa in drago kad do?e kogod od nas omladine da in more ispripovidit �togod nova. Znan tu provest sate i sate samo nji slu�aju?. Normalno, kladionica se igra jutra do sutra.

A u podne je najsmi�nije kad po?ne Dnevnik. Prikidaju se sve aktivnosti, poja?aje se televizija na najja?e i skida se teletekst. Za to vrime se ne smi ni pisnit dok ne pro?e vrimenska prognoza. Nikidan je dnevnik zavr�ava zanimljivom reporta�om koja govori o tome da je u Dubaiju napravljena zgrada visoka 800 metara.

Prvi ?e se javit barba Marko, oni isti �ta je zaboravio u �ta mu je drug aku�a:
- Je ovi u Iraku lipo �ive kad mogu volke zgrade dizat. Ja u Lu?anin ima deset godina di�en kat ku?e, a dobru pensiju iman, i nikako je napravit.
- Marko ti si lud, nije ti Dubai u Iraku nego u Iranu - podigne glavu Stipan i okri?e se okolo kako bi svi ostali zadivljeni njegovin znanjen o geografiji.
- A glupi li ste obadva, i?en ?a. Marinko, naplati mi ovo, ne?u sidit s budalan koji neznaju di je Dubai. ?ava vas odnijo, vidi se da se niste makli nikad iz Rvacke. Dubai je u Palestini, tel?ine jedne � sko?i se. Tomo koji je cilo vrime ?ita novine, i to izvje�?a s burze. On se, naime, fali kako je ima trijes gdodina zavr�io gimnaziju i da se ?ak misec dana mislio o?e li upisat �togod fakulteta.
- Ma nek je taj Dubaji, ?ava mu odnijo i mater i ?a?u, di ga je god volja, ali nebi se ja uspe na vr�inu da mi daju miljune dinara. Ma �ta miljune, dvista miljuna.

Znaju mi pribotunat da stalno visin na internetu kad do?en. Glavni in je argument da i?en tra�it cura i da ostavin te kutije jerbo ?u mlad o?oravit. Ne razume me kad jin ka�en kako se cure vi�e ne tra�e po dernecin nego priko fejsbuka, a jo� manje razume kad in poku�ajen objasnit da se ja priko ove kutije mogu ?ut sa svima odoli. Ma kakvi, ne viruju, �ajde mali bogati nismo mi berlavi.

Veselo dru�tvance naru?i po jo� jednu turu pi?a i po?nu igrat na koncine. Ja se zadovoljno dignen i oden ?a. Puten ku?i mislin se kako bi sad, da san pravi novinar, moga napisat miljun pri?a o ovome �ta san ?uo. Ma cili roman mi se mota po glavi! I zato odgovorno tvrdim da nema lak�e stvari nego bit novinar kroni?ar u Sinju. Sidne� me?u stare ljude, ujitro na kavi ili pridve?e na pivi, sveisto, i slu�a�. Najva�nije je ponit �togod karte i lapi�, sve zapisat i cerlikat se.

Sve mi se ?ini kako bi valjalo zapra�it i onoj pravoj ku?i. O?utin ja kad je vrime. Tuku se prasad pa bi bila grijota to propu�tat. Je da nisan od neke velike ra?e ali mi drago gledat dok se pore?uju posli. Zanimljivo je kako ti neke stvari fale ode.

A �ta mislite jesu li na�i studenti na�li lika i za to? Nego �ta, o tome kru�i legenda koja je se prinila i na nas mla?e. Ima od toga dikoja godina kad je ?a?a sinu studentu u kutiji posla malo prase. Skupila se mladost odozdo, sastan?ila i odlu?ila �ta se mora u?init pa se na kraju, uz fri�ku prasetinu i zabalotalo na ledini.

More� se ti, moj �jor upravitelju, ljutit kolko god o�, ali taki su na�i obi?aji!

�